Italijanski mediji: Ekonomski rat i špijunske igre zapalile Siriju

Sreca pa vesti online nemaju pare da placaju nekog iz redakcije ko bi kontrolisao komentare tako da je ovo poslednji portal gde mogu slobodno da s e r e m do mile volje. Obratite paznju koliko je bitno da napravim popularan pokusaj mocnog znacenja koristeci znake uzvika i odradim posao ovde na portalu !!!! Moja mentalna psiha je tako mizerne kategorije tako da apsurdno komentarisati o simptomima njene moralne dijalektike !!!!!

U pozadini svakog sukoba je nekakav interes, najčešće velikih sila. U ovom slučaju je jasno zašto Rusija i Iran brane Asada odnosno zašto ga zapadne zemlje uz pomoć zalivskih monarhija napadaju. I to je suština sukoba u Siriji i jedina istina. Priče o demokratijama, ljudskim pravima, humanitarnim intervencijama, savezništvima itd. su samo šarene laze ili ukrasni papir u koji se umotava istina tj. interes. I uvek stvari u međunarodnim odnosima treba posmatrati na taj način, dakle niti jedna velika sila svoje akcije ne bazira na prijateljstvu već na interesu koji u tom momentu ima.

Znači u tom grmu leži zec. To smo i nagađali jer zašto bi se USA tako energično borila na bliskom istoku i jedan za drugim rušila postojeće vlade tražeći neku koja je samo njoj sklona a napravila svuda haos i beznađe. Izgleda da je na taj način spontano i nastao IS a kraj beznađu se nevidi.

Покушаји Вашингтона и Брисела да натерају руске банке и компаније да се придржавају санкција које је Вашингтон увео против Сирије представља најгрубље кршење међународног права. Постоје општи прописи у међународном праву, а међу њима је и онај који каже да се у унутрашње послове државе нико не сме мешати. А све наведене банке су регистроване и раде на територији Руске Федерације, те и поштују законе Руске Федерације.

Још сасвим недавно Вашингтон се из све снаге трудио да почне „врео“ рат против Сирије, тврдећи да је Дамаск користио хемијско наоружање против цивилног становништва. Међутим, када су се појавиле чињенице које се никако нису могле порећи, које су доказале лажност њихових тврдњи, Бела кућа је мало прикочила остварење ратног плана. Али, одмах се појавило писмо групе америчких сенатора који су позивали да се „казне“ неке руске банке због њихове сарадње са Асадовим режимом. Ауторима писма очигледно није одговарало што је Вашингтон на дипломатском плану устукнуо пред Москвом која је успела да предухитри почетак војних дејстава Запада против Сирије.

И тако су четири америчка сенатора позвала администрацију Сједињених Држава да уведе санкције против највећих руских банака јер су оне, по тврђењу сенатора, помагале рад сиријских власти финансирањем. Писмо америчком министру финансија Џејкобу Лију су потписали сенатори-демократе Ричард Блументал (Конектикат) и Џин Шахин (Њу Хемпшир) и републиканци Џон Корнин (Тексас) и Кели Ајот (Њу Хемпшир). „Према многобројним саопштењима, банке као ВТБ, ВЕБ и Газпромбанк послују нормално са Сиријом и тако у више наврата крше режим санкција које су увели САД, Европска унија и УН. Њихов рад, како сенатори пишу, укључује и помоћ Внешекономбанке у плаћању ракетних система С-300, држање у ВТБ личних актива председника (Сирије Башара) Асада, и плаћање нафте преко Газпромбанке“ – пише у писму.

Сенатори сматрају да помоћ руских банака помаже сиријским властима да купује оружје и да води грађански рат. „Сматрамо да те институције учествују у дуготрајном тешком конфликту у Сирији и да им се мора забранити приступ америчком финансијском систему“ – још су сенатори изјавили. Како је у новинама Политицо изјавио сенатор Блументал, предлаже се замрзавање актива руских банака у САД, забрана да се оне у САД баве било каквим послом, да се ограниче путовања у иностранство њихових сарадника. Представник министарства финансија САД није коментарисао писмо сенатора, али је закључио да Вашингтон већ користи санкције ради притиска на сиријске власти. Руске финансијске организације које су наведене у писму представљају државне руске банке: ВЕБ - у потпуности, а ВТБ и Газпромбанк су акционарска друштва, у којима је у акционарском капиталу основно учешће државно. Одатле произилази да писмо сенатора представља директан позив на објаву економског рата САД-а Русији… Светско искуство говори да уколико би дошло до ескалације таквог - економског - рата санкције Запада могу да се прошире и да постепено обухвате комплетан финансијско-.банкарски систем земље која им не одговара. Све до санкција против њене централне банке.

Међутим, тренутно се ради чак не директно ни о економском рату, јер Вашингтон одавно води такав рат против Русије, мада га не објављује званично. Ради се о томе, да господа сенатори лажу у свом писму без пардона, исто онако како је Б.Обама лагао у вези са коришћењем хемијског оружја од стране „Асадовог режима“. Лагање је и у томе да су руске банке кршиле режим економских санкција које је увела и Организација Уједињених нација. Морам да кажем: УН изузетно ретко користе увођење економских санкција као облик кажњавања. У првих 60 година свог постојања донето је само 14 таквих одлука. Најпознатија и најсвеобухватнија је била она која се односила на Јужноафричку Републику. Да, Вашингтон је, ослањајући се на савезнике и вазале, покушавао да кроз Савет безбедности провуче резолуцију о увођењу санкција против Сирије, али су у лето 2012.године ту резолуцију блокирале Русија и Кина. Јесте, у УН постоји резолуција у вези са питањем Сирије, али не о санкцијама, већ о путевима како да се конфликт регулише мирно, дипломатски. Тако да сенатори у свом писму као стварно приказују оно што би хтели да је истина. Или - једноставније речено – они лажу.

Што се тиче економских санкција против Сирије, које су доносили Сједињене Државе и Европска унија, то јесте чињеница! Санкције САД против Сирије увео је још 11.маја 2004. године председник Џорџ Буш. Тада је Буш оптужио Дамаск да подржава тероризам, да остварује програм производње оружја за масовно уништење и ракета, као и да подрива напоре Сједињених Држава за стабилизацију и реконструкцију Ирака. Председничка наредба је, конкретно, предвиђала забрану извоза и реекспорта из САД у Сирију свих врста робе (осим лекова и прехрамбених производа) за које важе мере контроле извозних производа које је донела влада САД-а. Санкције против Дамаска су се периодично продужавале и преиспитивале у Белој кући, али никада нису сасвим укинуте. Економске санкције САД против Сирије су нагло појачане ујесен 2011.године, неколико месеци после активирања тероризма против владе Башара Асада. Између осталог, санкције су важиле и за финансијско-банкарску сферу пословања Сирије. Што се тиче Европске уније, она је донела одлуку о санкцијама против Сирије у мају 2013. године са роком важења до 1.јуна 2014, и односила се на цео низ забрана за увоз-извоз, конкретно и на нафтни ембарго, као и ограничења у вези са инвестицијама, финансијским пословањем и транспортним сектором.

Треба да се каже да је реакција руских банака поводом писма америчких сенатора зачуђујућа. Као пример, да наведемо део из саопштења службе за штампу ВЕБ-а (Внешекономбанке): „Историјски (Одувек) Внешекономбанка наступа као агент владе у делу опслуживања спољног дуга Русије, између осталог и у обрачуну са Сиријом. Банка не врши никакве друге комерцијалне операције са централном банком Сирије, са њеном владом или организацијама које оне контролишу. Сав рад ВЕБ-а се врши у потпуном складу са санкцијама које су Сиријској Републици увели Европска унија и УН“. Заиста чуди оправдавајући тон овог саопштења и изјаве руских банкара.

Прво, зато што УН Сирији нису увеле никакве санкције. Друго, зато што Русија нити је колонија САД, нити је члан Европске уније, тако да одлуке Вашингтона и Брисела о санкцијама (према Сирији) не могу да важе за Русију. Господа из Вашингтона и Брисела одавно предлажу да се сматра да њихове резолуције, директиве, закони и остали акти имају екстериторијални карактер. Односно: њих морају да прихватају и извршавају све земље овога света, без икаквог изузетка, мада нису чланице тих организација, и мада свет још увек није прихватио да су те две организације владари читавог света и свих народа и држава које постоје.

Покушаји Вашингтона и Брисела да натерају руске банке и компаније да се придржавају санкција које је Вашингтон увео против Сирије представља најгрубље кршење међународног права. Постоје општи прописи у међународном праву, а међу њима је и онај који каже да се у унутрашње послове државе нико не сме мешати. А све наведене банке су регистроване и раде на територији Руске Федерације, те и поштују законе Руске Федерације. Већ сам писао да је агресија Вашингтона против Сирије усмерена у ствари против Русије, и да је Дамаск – корак на путу ка том циљу. Писмо сенатора може да се посматра и као предлог за отпочињање рата – непосредно против Русије. Рата економског – за сада!